A(socijalni) slučajevi

'Kako vrijeme prolazi i starim shvatam koliko je lakše biti bliskiji sa životinjama nego sa ljudima',ne tako davno prije 3 decenije reče Gabrijel Garsija Markez.Ovom prilikom bi ga parafrazirao poučen lošim sinoćnjim iskustvom koje je samo jedno u nizu mnogih koje se desilo u prethodnom periodu,te koje se ponavlja,a to zabrinjava....

U lokalnom kafe-baru sam posmatrao ljude okolo sebe.Velika većina njih se 'bavila' svojim mobilnim telefonom i pratila 'notifikacije' na fejsbuku.Naročito me (svaki put i iznova) uspije iznenaditi populacija djevojaka koja uloži par sati vremena u spremanje za izlazak da bi u kafiću sjedila za stolom i bila 'ulogovana' na fejsbuku ?! Pitam se gdje je tu zabava i odakle volja za tako nešto ? Uostalom zar se isto nije moglo raditi i kod kuće ?!

Na moje zadovoljstvo za ovih ne puno godina koliko sam skupio životnog vijeka pamtim i drugačije vrijeme.Nekad djeca nisu razbijala glavu koliko skupocjeni uređaji imaju kakvih konfiguracija,nekad tinejdžerima izlazak u grad nije ličio na fotošuting,nisu se ljudi 'davili' nebitnim stvarima i zaista im je bilo ljepše.No tako je bilo nekad.Sada kako se povećava broj tehnološki načina za zabavu i materijalnih zadovoljstava toliko je veća i količina nezadovoljstva među ljudima.

Druženje koje je bilo usađeno u naš mentalitet više nas ne krasi kao zajednicu niti pojedinca,ili bar to ne radimo na prave načine.Beskorisno i uzalud trošenje vremena na društvenim mrežama je pojava karakteristična za većinu (svaka čast pojedincima). 

Da li postajemo robovi tehnologije ?